Endometrioza i adenomioza su dva hronična ginekološka stanja koja pogađaju milione žena širom sveta. Iako se često ne prepoznaju dovoljno, mogu imati veliki uticaj na kvalitet života, izazvati bolne simptome i predstavljati značajan faktor neplodnosti.
Razumevanje razlika između ova dva stanja, kao i savremenih mogućnosti za dijagnostiku i lečenje, od ključnog je značaja kako za žene koje se suočavaju sa ovim izazovima, tako i za lekare koji ih leče.
Endometrioza – kada tkivo prelazi granice
Endometrioza je hronično oboljenje kod kojeg tkivo slično endometrijumu (unutrašnjem sloju materice) raste van materice. Najčešća mesta su jajnici, jajovodi, peritoneum i organi u karličnoj duplji. Ovo tkivo prolazi kroz iste mesečne hormonske promene kao i endometrijum, što dovodi do krvarenja, upale, stvaranja ožiljaka i priraslica.
Simptomi endometrioze mogu uključivati:
- Bolne menstruacije
- Hroničan karlični bol
- Bol tokom seksualnog odnosa
- Otežano začeće
Adenomioza – skriveni rast unutar materice
Adenomioza nastaje kada ćelije endometrijuma prodru u mišićni sloj materice (miometrijum). To dovodi do zadebljanja i uvećanja materice, praćenih bolnim i obilnim menstruacijama.
Najčešći simptomi adenomioze su:
- Obilne i produžene menstruacije
- Jak menstrualni bol
- Uvećana i osetljiva materica
Dijagnoza – zašto je izazovna
Dijagnoza endometrioze i adenomioze je često složena, jer simptomi mogu biti nespecifični ili se preklapati sa drugim ginekološkim poremećajima.
Dijagnostičke metode uključuju:
- Ginekološki pregled i anamneza
- Ultrazvuk – koristan za otkrivanje endometrioma i promena u zidu materice
- Magnetna rezonanca (MRI) – zlatni standard za prikaz adenomioze i duboke endometrioze
- Laparoskopija – jedina pouzdana metoda za potvrdu endometrioze; omogućava i biopsiju
Mogućnosti lečenja
Lečenje se prilagođava individualno, u zavisnosti od simptoma, težine bolesti i reproduktivnih planova pacijentkinje.
- Medikamentozna terapija: Hormonski tretmani (kontraceptivne pilule, progestageni, GnRH agonisti) za smanjenje simptoma i usporavanje napredovanja bolesti;
- Hirurška terapija: Kod endometrioze, laparoskopsko uklanjanje lezija ili endometrioma. Međutim, operacija na jajnicima može smanjiti ovarijalnu rezervu (niži AMH), pa se preporučuje samo kod izraženih simptoma ili sumnje na malignitet. Kod adenomioze, u teškim slučajevima može se razmotriti hirurško smanjenje zadebljanog miometrijuma, iako to nije rutinska procedura.
Endometrioza, adenomioza i neplodnost
Oba stanja mogu značajno uticati na reproduktivnu sposobnost:
• Endometrioza: izaziva upalu, priraslice i smanjen kvalitet jajnih ćelija.
• Adenomioza: može narušiti implantaciju embriona i povećati rizik od pobačaja.
Mogućnosti lečenja neplodnosti:
• Prirodno začeće – moguće u blažim slučajevima uz hormonsku podršku.
• Intrauterina inseminacija (IUI) ako su jajovodi prohodni.
• Vantelesna oplodnja (IVF) – poželjna u težim slučajevima; stimulacioni protokoli moraju očuvati ovarijalnu rezervu.
• Predtretman hormonskom terapijom kod adenomioze – poboljšava ishode implantacije.
• Krioprezervacija jajnih ćelija – preporučuje se mlađim ženama sa endometriozom radi očuvanja plodnosti.
Zaključak
Endometrioza i adenomioza su složena stanja koja značajno utiču na zdravlje žena, kvalitet života i reproduktivne ishode. Iako ne postoji trajno izlečenje, savremena dijagnostika i reproduktivna medicina omogućavaju efikasnu kontrolu simptoma i ostvarenje trudnoće. Ključ uspeha je individualizovan pristup koji uključuje ginekologe, specijaliste za plodnost i samu pacijentkinju.
References
Chapron, C., Marcellin, L., Borghese, B., & Santulli, P. (2019). Rethinking mechanisms, diagnosis and management of endometriosis. Nature Reviews Endocrinology, 15(11), 666–682. https://doi.org/10.1038/s41574-019-0245-z
Vannuccini, S., & Petraglia, F. (2019). Recent advances in understanding and managing adenomyosis. F1000Research, 8, F1000 Faculty Rev-283. https://doi.org/10.12688/f1000research.17242.1
Zondervan, K. T., Becker, C. M., & Missmer, S. A. (2020). Endometriosis. New England Journal of Medicine, 382(13), 1244–1256. https://doi.org/10.1056/NEJMra1810764
Bulun, S. E. (2009). Endometriosis. New England Journal of Medicine, 360(3), 268–279. https://doi.org/10.1056/NEJMra0804690
Harmsen, M. J., Wong, C. F., Mijatovic, V., Griffioen, A. W., Groenman, F., Hehenkamp, W. J., & Huirne, J. A. (2019). Role of angiogenesis in adenomyosis-associated abnormal uterine bleeding and subfertility: A systematic review. Human Reproduction Update, 25(5), 647–671. https://doi.org/10.1093/humupd/dmz023
Vercellini, P., Consonni, D., Dridi, D., Bracco, B., Frattaruolo, M. P., Somigliana, E., & Fedele, L. (2014). Uterine adenomyosis and in vitro fertilization outcome: A systematic review and meta-analysis. Human Reproduction, 29(5), 964–977. https://doi.org/10.1093/humrep/deu041
Horton, J., Sterrenburg, M., Lane, S., Maheshwari, A., Li, T. C., & Cheong, Y. (2019). Reproductive, obstetric, and perinatal outcomes of women with adenomyosis and endometriosis: A systematic review and meta-analysis. Human Reproduction Update, 25(5), 592–632. https://doi.org/10.1093/humupd/dmz012
Guo, S. W. (2009). Recurrence of endometriosis and its control. Human Reproduction Update, 15(4), 441–461. https://doi.org/10.1093/humupd/dmp007
