Poslednjih godina takozvano socijalno zamrzavanje – preventivno zamrzavanje jajnih ćelija ili spermatozoida bez medicinske indikacije – sve više dolazi u fokus medicine, društva i etike. Ovaj članak osvetljava medicinske procedure, motive, koristi i rizike, kao i etička i pravna pitanja povezana sa ovim fenomenom.
Medicinska procedura i aktuelni podaci
Kod socijalnog zamrzavanja jajnih ćelija (“social oocyte freezing”), rezerva jajnih ćelija kod zdrave žene bez akutne medicinske indikacije (npr. hemoterapije) čuva se hormonskom stimulacijom, punkcijom folikula i naknadnom krioprezervacijom, kako bi se omogućila buduća upotreba.
Savremena metoda vitrifikacije – ultrabrzo zamrzavanje – značajno je poboljšala stopu preživljavanja nakon odmrzavanja u poređenju sa ranijim metodama sporog zamrzavanja.
Jedna novija kohortna studija pokazala je da su žene prosečne starosti oko 37 godina u proseku zamrzavale oko 9,5 jajnih ćelija; samo oko 16% njih vratilo se da ih iskoristi. Među njima je stopa preživljavanja jajnih ćelija nakon odmrzavanja bila oko 74%, stopa trudnoće po embriotransferu oko 48%, a stopa živorođenja 35%.
Kod zamrzavanja spermatozoida (“sperm banking”) kod zdravih muškaraca, procedure su tehnički i logistički jednostavnije – međutim, troškovi, skladištenje i buduća upotreba i dalje predstavljaju važne faktore, iako se o tome manje govori u kontekstu “socijalnog” zamrzavanja.
Razlozi za zamrzavanje
Motivi za socijalno zamrzavanje su različiti:
• Kod žena odlaganje planiranja porodice često igra važnu ulogu – na primer zbog karijernih ciljeva, nepostojanja odgovarajućeg partnera ili finansijske i socijalne stabilnosti.
• Jedna studija je pokazala da je najčešći razlog bio “dobijanje više vremena za ostvarenje želje za konvencionalnim roditeljstvom (npr. pronalazak odgovarajućeg partnera)”.
• Socioekonomski faktori su takođe značajni: veći prihodi, veća sigurnost, kao i znanje i pristup tehnologiji snažno utiču na odluku.
Mogućnosti i ograničenja
Mogućnosti:
• Socijalno zamrzavanje ženama (a u principu i muškarcima) pruža mogućnost da aktivno oblikuju svoju reproduktivnu budućnost – posebno kada biološka starost već igra ulogu.
• Sa tehničkog stanovišta, danas su mogući dobri rezultati – barem u idealnim uslovima (mlađe životno doba u trenutku zamrzavanja, dovoljan broj zamrznutih gameta).
Ograničenja i rizici:
• Zamrznuta jajna ćelija nije garancija uspešne trudnoće ili živorođenja. Stope uspeha značajno opadaju sa porastom starosti u trenutku zamrzavanja i kada je na raspolaganju manji broj gameta.
• Troškovi su visoki – za stimulaciju, aspiraciju, zamrzavanje i dugoročno čuvanje. Mnogi nacionalni zdravstveni sistemi još uvek ne pokrivaju socijalno zamrzavanje.
• Dugoročni podaci o deci rođenoj nakon socijalnog zamrzavanja i dalje su relativno ograničeni – iako do sada nisu identifikovani značajni rizici.
Društveni, etički i pravni aspekti
Širenje socijalnog zamrzavanja otvara složena pitanja:
• Jednakost i pristup: Ovakve tehnologije mogu dovesti do društva sa dve klase – onih koji mogu da priušte socijalno zamrzavanje i onih koji to ne mogu.
• Autonomija naspram pritiska: Postoji rizik da se socijalno zamrzavanje promoviše kao “osiguranje”, čime se stvara suptilan pritisak na žene da se odluče za ovu opciju – umesto da se rešavaju strukturne promene u planiranju porodice, uslovima rada ili partnerskim odnosima.
• Norme roditeljstva: Socijalno zamrzavanje može ojačati ideju da su genetski povezana deca po prirodi poželjnija – čime se implicitno umanjuje vrednost drugih puteva ka roditeljstvu, kao što su usvajanje ili život bez dece.
• Pravni okviri: Propisi se značajno razlikuju među zemljama u pogledu odobravanja, starosnih granica, pokrića troškova i dostupnosti. U nekim državama socijalno zamrzavanje gotovo da nije regulisano, dok je u drugim strogo kontrolisano ili ograničeno.
Pogled unapred
Socijalno zamrzavanje ostaje fascinantan, ali složen put: tehnološki napredniji nego ranije, ali i dalje praćen brojnim otvorenim pitanjima. Za šire društveno prihvatanje neophodni su niži troškovi, bolja edukacija, dugoročniji podaci o efikasnosti i pravedan pristup. Odluka o socijalnom zamrzavanju uvek treba da bude individualna, dobro informisana i ne sme se posmatrati kao “garancija” budućeg roditeljstva.
Zaključak
Zamrzavanje jajnih ćelija ili spermatozoida bez medicinske indikacije – drugim rečima, socijalno zamrzavanje – otvara nove puteve reproduktivnog samoodređenja. Ipak, ono sa sobom nosi određene preduslove, rizike i etičke implikacije. Svako ko razmatra ovu mogućnost treba da bude dobro informisan – sa medicinskog, finansijskog i psihološkog aspekta – i da ostane realan u pogledu onoga što tehnologija može, a šta ne može da postigne.
Perspektiva VivaFert-a
U VivaFert-u razumemo da su odluke o socijalnom zamrzavanju veoma lične i često složene.
Naš tim stručnjaka iz reproduktivne medicine, embriologa i ginekologa pruža individualizovano savetovanje svima koji razmatraju zamrzavanje jajnih ćelija ili spermatozoida – bilo iz medicinskih, socijalnih ili ličnih razloga.
Razmišljate o zamrzavanju svojih jajnih ćelija ili spermatozoida?
Zakažite poverljivu konsultaciju sa VivaFert stručnjakom za plodnost putem sajta www.vivafert.com kako biste dobili stručne smernice i podršku na svom reproduktivnom putu.
References
Lahoti, U., Pajai, S., Shegekar, T., & Juganavar, A. (2023). Exploring the landscape of social egg freezing: Navigating medical advancements, ethical dilemmas, and societal impacts. Journal of Assisted Reproduction and Genetics. https://doi.org/10.1007/s10815-023
Strohmer, U., Weber, S., Ehlert, U., & Schmid, J. J. (2025). Who freezes her eggs and why? Psychological predictors, reasons and outcomes of social egg freezing. Reproductive Biology and Endocrinology, 23, Article 7. https://doi.org/10.1186/s12958-024-01342-3
Guy’s Hospital Assisted Conception Unit (2023). Outcomes of social egg freezing: A cohort study and a comprehensive literature review. Journal of Clinical Medicine, 12(13), 4182. https://doi.org/10.3390/jcm12134182
Pennings, G. (2021). Social sperm freezing. Reproductive BioMedicine Online, 42(2), 273–279. https://doi.org/10.1016/j.rbmo.2020.10.025
Grin, L. (2021). Male fertility preservation – Methods, indications and challenges. Andrology, 9(4), 1004–1012. https://doi.org/10.1111/and.13635
